Mame javite se - iskustva sa poroda

[morska vila]

mislim da sam negdi već opisala moje brzinske i lagane porode ali evo opet ode ukratko.
2001. oko 1h po noći nešto me prisiklo u stomaku,mislila da moram u wc kad sam skužila da to nije to,probudila sa mm i javila svima da krećem u rodilište.trudovi su najprije bili svakih 20 min,pa svakih 15 i preskočili svakih 10 nego počeli svakih 5 min.imala sam osjećaj da ću u autu rodit.kad sam došla sestra na prijemu mi kaže da šta sam došla jer da nije meni još vrime.dr me pregledala i kaže da sam otvorena 9 prstiju ja ostala   jer sam mogla stvarno rodit u autu jer su me odmah stavili u boks,nije bilo vrimena niti za klistir i u 3 truda je Ante izašao vani.stvarno nikakav napor prevelik nisam imala.porodila me je sama babica jer kaže da je sve išlo ok i još mi je rekla da kad ću opet doć kad tako lipo rađam.kako mi posteljica nije sama izašla babica mi se naslonila n astomak i pritisnila da izađe i to me zabolilo više nego trud.rekla sam joj posli da mi je došlo da je puknem šakom ona odvalila od smija.dugo sam čekala da me dođu šivat i onda sam se ohladila   i to me užasno bolilo.
2007 došla sam isto oko 1h ali ovaj put sam bila otvorena 7 prstiju i morala sam malo šetat i dobila sam klistir i mislila sam da je to i gore ali i nije neki problem.rodila sam za uru vrimena ali mogla sam i brže ali nisam mogla pravilno disat,ne znam zašto ali nikako nisam uspjevala točno disat.rodila sam bez rezanja tako da sam se ovaj put toga spasila.ana je imala 4 kg i 54 cm duga i kad sam došla u sobu mogla sam odmah sjest prekriženih nogu,nije me ništa bolilo.onda su mi ove u sobi rekle da se ja ne javljam, da ne pričaju sa menom   i tako da moja iskustva sa poroda uvik pričam trudnicama da vide da ima i poroda koje se mogu pričat sa smješkom na licu

[anea]

i meni su porodi zaista bili super ali ipak dok su bili trudovi i faza izgona nisam se smijala 

[morska vila]

malo su bili kiseliji osmjesi 

[anea]

ho ho he hmmmmm aaaaaaaaaaaaaa

[morska vila]

baš tako 

[anea]

pa, zasto si se tako derala?

[anea]

  nikad ne reci nikad

[stella]

Uni, ja sam tek sad pročitala tvoju priću. Evo, plačem ko da se to desilo meni. Hvala bogu da je sve dobro prošlo 

[Casper]

baš je bilo gadno i čupavo! Ne znam bih li opet...

i ja sam se derala.i to jako. a rekla sam da ću dati sve od sebe da ne vičem.da sam imala snage,doktora i babicu koji su me telili (doslovno,to nije bio porod) vjerojatno bih i udarila. drugi put ću definitivno biti pametnija,a mm oštriji pa valjda neće biti potrebe da se derem i da imam normalan porod.

[Ijena]

Casper 

[juli]

    ajme neznam di da krenem...koliko ste se brinule i koliko lijepih želja... hvala vam PUUUNOOOO 
 pa u sali za pripreme trudnica za sekciju se malo zakompliciralo.U samom pregledu papira koji su jih pregledavali internist,anastezist,ginekolog...uvidili su da ču trebati transfuziju jer radi tromboze si rijedim krv inekcijama.Onda su došli do toga da moj glupavi ginekolog kojem jaako zamjerim jer je IDIOT zaboravio mi dati rhogam inekciju u 28.tjednu trudnoče-slijedeča beba bi mogla se razvijati pod jakim upitnikom!!!!
Eto,dok se to riješilo i dok je stigla krv,trajalo je 3 sata-u među vremenu bila sam skroz priklopljena na ctg i čujem Darina kako štuca  U 12.30 odvezu me u salu za sekciju i počele su pripreme-ništa na sebi metalno čak ni gumicu za kosu,lak za nokte...pošto imam oštečenu zdjelicu(simfizioliza)morala sam ležati skroz ravno ne kao na ginek.pregledu.Maska na lice,inekcija u venu i zadnja misao da mi dragi Bog pomogne jer šta je tu je i ne močna sam i zaspala sam...
Probudila sam se oko 14./15.sati u int.oddjelu sa ostalih 5 žena koje su prošle slično...nisam bila sva pri sebi kad sam ugledala mm i med.sestru kako dovozi dva krevetiča a u njima dva anđela  nešto sitno sam vidila sa jako crnom kosicom... bila sam šokirana dam sam jih vidila tako brzo...
dva dana u int.oddjelu bio je jako bolan-infuzije,transfuzija,jaki lijekovi-tramali...i još dodatni kisik...najgore što stiskaju stomak da izađe sva nepotrebna krv,osijetila sam neke ogruške...užas!!
otšla sam na oddjel i prvu noč bila sama a druga več sa bebama ali do 22.sata jer onda idu sestrama na brigu.Slijedeči dan sam jih dobila za preko noči.Glavna med.sestra pokazala nam je kako se kupaju bebači,kako se njeguje pupak...ubrzo me je uhvatila  neka depresija-jedva hodam i koristim te hebene štake,kako ču doma to sve obavljati,išla bi doma,teško mi...ma nisam se mogla smiriti od plača  bebači su sa strane pedijatra bili več odpušteni samo se sve odužilo radi moje terapije-vratila sam se na jaku dozu inekcija ali radi preventive,da ne bi se pojavio koji novi ogrušak 
skoro sve dane u rodilištu dolazila mi je fizioterapeutka koja mi je predložila da odem provjeriti kosti-osteoporoza.Radi te jake terapije postoji šansa da obolim za osteoporozom-znači,sav kalcij koji se odvaja dojenjem mojih bebača,moglo bi načeti i moje kosti...   sad sam pred odlukom kako to riješiti?dati bebama ono najbolje a sebe ne sastaviti ili sebe oporaviti maximalno a bebe hraniti dohranom...
toliko...

[anea]

  drago mi je da je sve proslo u redu i puno  za vas !

gle, nemas nekog izbora jer lijeka protiv toga nema osim vitamini i dodaci za kosti ali uvijek postoji opcija kod hranjenja,

pola pola jer njih je dvoje, dijelom dojis dohranjujes, ali to nije smak svijeta , porod je prosao a ovo ces kontrolirati i pripaziti.

ja poznajem frendicu od frendice koja ima taj rizik da uopce ne smije zatrudniti zbog osteop....zamisli to

[Ijena]

  sigurno ti je bilo teško, iako je porod prošao ok.

Ljubi male anđele, a odluka koju doneseš vezana uz hranjenje bit će ispravna, kakva god da je  

[JERONIMA]

 
Koju god odliku doneseš ispravna je.Na tvom mjestu ja bih mislila najprije na sebe.Da me netko pogrešno ne shvati-ja sam uvijek ZA dojenje i to što dulje.Sama sam dojila 2 godine.Ali na tvom mjestu bih razmislila i ne bih dojila dugo.Zdrava majka puno više znači od mlijeka. -29-za tebe i bebice

[lighty]

juli draga prvenstveno čestitke još jednom    za bebice mogu misliti kakve su slatke dvje male kiflice 

složila bi se s jeronimom...neće biti kraj svijeta ako ne dojiš ja ipak mislim da tvoja tri anđeličića trebaju pored sebe živu i zdravu mamu ....nemojte krivo shvatiti ...ali mislim da na tvom mjestu nebih ni razmišljala ...
ti će biti njima potrebna za cijeli život 

[zomato]

juli  nije lako 
barem je porod prošao ok i anđeli su sada s vama a to je najvažnije, a za hranjenje vidi ti kako bi bilo najbolje i tebi i bebama...
odmaraj koliko možeš, čuvaj se 

[unicorn]

draga moja.....

u toliko sam se stvari poistovjetila s tobom jer sam i sama neke dijelove prošla - transfuzija, lijekovi za zgrušavanje krvi i kontrakcije maternice i ono najgore - pritiske na trbuh da krv izađe van (samo su meni trbuh pritiskali cijeli dan, sigurno bar 20-30 puta  ukupno), a jedna babica mi je tamo rekla da je pritisak trbuha ženi koja je upravo rodila najgore što joj netko može napraviti 
Mogu si zamisliti zašto te uhvatila panika i plač, uz svoje teškoće, štake i brigu o sebi sad imaš još dvije mrvice koje apsolutno ovise o tebi i trebaju te 
Malo po malo doći ćete na svoje i uhvatiti ritam, ali znam da ti sad mora biti užasno teško.
Što se tiče dojenja, ja sam također morala prvo gledati na sebe, da ja budem dobro i oporavim se kako bi bila sposobna brinuti o djeci, tako da se slažem s onim što je Ijenarekla koju god odluku da doneseš, ispravna je 
drž se, tu smo da te utješimo i pružimo podršku kad god zatrebaš 

[juli]

uni    moram proči krizu jer u svemu tome uskoro ostajem sama sa 3 dječice...preživjet čemo,znam to...nek nam je zdravlja i da sam ja mobilna mi je najbitnije.Kad uhvatimo ritam i odredi se prava organizacija onda če sve iči svojim tokom     hvala cure

[Ijena]

Juli drago mi je da si optimistična  naravno da će sve kroz neko vrijeme biti 

[Josipaorama]

Juli  bit će sve ok.  Misli na sebe i na svoje mrvice. Ti si im sada najbitnija 

[lela-sa]

Mada svi vec znate moje iskustvo evo napisat cu ga i u ovaj topic, cisto radi pozitivne energije buducim mamama koje ga budu citale. 
Dakle, prve blage bolove sam osjetila 29.11. ujutro oko 02h, negdje pred zoru su nestali i odspavala sam u komadu 4 sata.
Mislila sam da su laznjaci i vec sam se pocela nervirati jer mi je termin prosao 5 dana! 
Ponovo negdje oko 11h sam osjetila one pms bolove ali nista sto se ne moze pregurati sa osmijehom. 
Cijeli dan tako...malo boli pa onda skroz prestane...kontrakcije neujednacene skroz!
Negdje oko ponoci vidjela sam da se bol prilicno ustalio i kada je spao na 5 min krenuli smo.
Opet ponavljam, sve se to moglo trpjeti sa osmijehom, cak mi ni rupe na cesti nisu predstavljale problem. 
Stigli u bolnicu nesto iza 01h, kaze doktor: Otvoreni ste 4-5 prsta!  aaff
To mi je zvucalo tako malo u odnosu na duzinu otvaranja od 24h, pitala sam trebam li se vratiti kuci jer ako to tako sporo ide onda cu morat cekat jos 24h do poroda!?  aaff
Naravno doktor mi nije dao da se vratim nego klistir i u sobu.
Nisam uspjela ni da legnem u krevet pocelo je da me boli jace.
3-4 puta me jako zabolilo i otisla sam po sestru.
Legla na krevet, probila mi vodenjak i pravo u salu.
Za nepunih 10 minuta moja beba je bila vani! 
Ni rezana, ni pukla.
Odsetala do sobe kao da se nista nije ni desilo.
Svim buducim mamama zelim porod kao svoj, od srca. 

[zomato]

ajme lela zbilja porod iz snova 

[kika]

lela sretnice na taj nacin bi ja svake godine po jedno 

[Dani]

lela-sa fakat nevjerovatno 

[zomato]

lela-sa fakat nevjerovatno 

zašto ovaj smajlić 
to je lijepo a ne tužno 

[Dani]

pa ono...ne mogu vjerovat 
mislim, nije da ne vjerujem nego....a fali mi očito taj neki drugi smjalić 

[lela-sa]

I ja sam mislila da se tako nesto ne moze meni desiti ali desilo se
Vjerovale ili ne, meni je porod najljepsa uspomena i nesto cega cu se uvijek sa osmijehom sjecati.  
Bio je toliko brz i lagan da sam odmah u sali pozeljela jednu curicu.  
I sto je najbitnije, nisam ni glasa pustila, toliko o 'tihom porodu'!  

[Ijena]

Mada svi vec znate moje iskustvo evo napisat cu ga i u ovaj topic, cisto radi pozitivne energije buducim mamama koje ga budu citale. 
Dakle, prve blage bolove sam osjetila 29.11. ujutro oko 02h, negdje pred zoru su nestali i odspavala sam u komadu 4 sata.
Mislila sam da su laznjaci i vec sam se pocela nervirati jer mi je termin prosao 5 dana! 
Ponovo negdje oko 11h sam osjetila one pms bolove ali nista sto se ne moze pregurati sa osmijehom. 
Cijeli dan tako...malo boli pa onda skroz prestane...kontrakcije neujednacene skroz!
Negdje oko ponoci vidjela sam da se bol prilicno ustalio i kada je spao na 5 min krenuli smo.
Opet ponavljam, sve se to moglo trpjeti sa osmijehom, cak mi ni rupe na cesti nisu predstavljale problem. 
Stigli u bolnicu nesto iza 01h, kaze doktor: Otvoreni ste 4-5 prsta!  aaff
To mi je zvucalo tako malo u odnosu na duzinu otvaranja od 24h, pitala sam trebam li se vratiti kuci jer ako to tako sporo ide onda cu morat cekat jos 24h do poroda!?  aaff
Naravno doktor mi nije dao da se vratim nego klistir i u sobu.
Nisam uspjela ni da legnem u krevet pocelo je da me boli jace.
3-4 puta me jako zabolilo i otisla sam po sestru.
Legla na krevet, probila mi vodenjak i pravo u salu.
Za nepunih 10 minuta moja beba je bila vani! 
Ni rezana, ni pukla.
Odsetala do sobe kao da se nista nije ni desilo.
Svim buducim mamama zelim porod kao svoj, od srca. 

Lela...kao da si se s doručka vraćala,a ne iz rađaone 

  jako mi je drago da je sve bilo super brzo 

Kad će curka? 

[lela-sa]

Bas tako Ijena. 
Curka ce morati da priceka bolja vremena, vremena bez recesije, ako nam ikada dodju. 

[Sanchica24]

here we go....

E pa ne znam kako bi uopce pocela ovu pricu... Ali eto uglavnom... Kad sam ostala trudna bila sam presretna, prestrasena isto kao i moj decko ( sada mm).... Hvala Bogu cijela trudnoca protekla je ni vise ni manje nego savrseno: Bez mucnina, natecenosti, upala, bolnica, kila, uz to nakon dugo vremena prestala sam pusit na sto sam najponosnija.... Tamanila sam redovito dvije mljecne milke dnevno i dobila 10 kila i to vec na kraju kad je bebacica dobro narasla u busi.  Kako znam sama sebi smrdat dan sa glupim razmisljanjem tako sam se redovito ubijala kako je trudnoca bila predobra i da bi porod mogao bit paklen. Laznih trudova ko u prici e ti su me dotukli vise nego oni par sati pravih... No eto 02.09 mm, nas pas i ja smo dobru rutu napravili po brdu ja namjerno gore dole, gore dole samo da vise rodim i tako u 1 u noci poceli su frkat lagano.. Mm vec jadan izludjen pita jesu opet lazni, e mili bome nisu jer ovi bole.. I tako se mi ljepo spremili i laganom voznjom starom cestom preko Senja krenuli u Rijeku..
Tamo me pregledo ginic, guzva za popizidt vec bila , jedna puse na klistiru, druga urla u predradjaoni, treca smrdi ko tvor (uf) , zene dolaze jedna za drugom. Ja otovrena prst i po i poslana na klistir ( ajd nek oni zadrze to u guzici kad ide van )i u predradjaonu. I najgore od sveg mi bilo sto mm nije mogo bit samnom do ulaska u radjaonu... Cijelu noc oka sklopila nisam, jutro i podne je neka provristala u predradjaoni u boxevima ko na traci jedna za drugom samo bebe placu, toliko se cinilo nevjerovatnim.. Trudovi su posali sve jaci ( po mom) a sestra mi govori draga to su ti ustipci trudovi jos poceli nisu e ma super.. I tako ja oko pol dva na pregled kod nekog nadrkanog starog gine koji mi u sred truda gurnu pola ruke i vice mekano, ja kazem ne mogu boli a on meni ma znam da ne boli, e tako mi je digo tlak da sam mu ko iz topa ispalila: Boliii, uostalom kad cete imat maternicu imat cete i misljenje do onda nema mekanog. Sestra se pukla smijat a on ni rijeci vise... Uglavnom ja jedva dva prsta otovrena i kaze on jos pola sata tu i onda gore na odjel ako ne pcnu pravi trudovi... I tako ja u 3 popodne na odjel, doso moj mm doneso mi sendvice od prsuta, cokoladu, sokic i pusu... I ja zagrizoh sendvic kad je zafrko trud skorosam se udavila, izoblicilo mi facu, mm protrnio skupa smnom, i tako pocelo svakih 5 minuta. bol ko da mi neko stema zdjelicu odvratno i ja napokon nazicam sestru ctg i naravno trudovi ko ludi , a ja se ko egzorcista na krevetu dozem, doso dok i pita koliko otovrena : u 3 bila jedva dva prsta, pogleda covjek na sat ono pol 4 stavi prste i kaze ova je medicinski fenomen ,nisam ovo godinama vidio prvorotka, u pola sata se otvorila 5 prstiju vodite u rodiliste... I tako stigli mi, ja cijelim putem zicam epiduralnu, mm uz mene i onda ulaze dva andjela u zelenom jeeej evo epiduralne.... Spojila mi teta epiduralnu pocela djelovat ko luda, od truda ni t ne osjetim samo grcenje, jupppiiiii.... Itako tona pregleda, kao ono oko pol odsam kazem ja mm-u stisce me dole sa svih strana, pogleda me babica i kaze beba se spusta dobar je to znak... Cijelo virjem treskavicuimam i smijem se ko luda...I opet stisce me dole kaz ona to je ok je reko al nes ce izac ili beba il govno , oni se smiju ko sasavi, mm skupa sa njima i krene ti babica na veceru i ide kao zavirit jer sam ja bila dosadna sa stiskanjem i vrisne ona zovite odktora vidi se glavica rodit ce, ajmemene strkefrke, i tako sloze me oni i kaze da se ulovim za ogradu ja nemorem dosegnut e ma ko mi kriv kad sam metar i cunga lunga. i tako doso doktor i kaze babica sad kad osjetis trud tisci i tako u dva puta op evo je... a ja odma zasto ne place, pomalop mama tek je izasla i oni joj malo slamcicom u nos i evo najljepsa glazba zasvirala je u mom zivotu imm.ovom on je prerezo vrpcu a ja u plac, i kad su ju okupali i stavili na mene taj osjecaj ne bi ni zasta na svijetu mjenjala, prekrasno, nesto ....ono poslje poroda fujj necu ni spominjat, 10 dana bolila rana, vrag me odnio od sisa pa do palca, ali isplatilo se za ovo savrsenstvc nase.  Uglavnom Bog blagoslovio epiduralnu anesteziju:))