Sa 33 godine prvi put upoznala polusestru.

[lela-sa]

Evo, naslov vam sve kaze. 
Moji roditelji su razvedeni jos prije nego sam se ja rodila. Nisam imala specijalnog kontakta sa ocem izuzev sto se u djetinjstvu pojavljivao pred novu godinu sa poklonima i ponekad za rockas.
Ozenio se odmah po razvodu ali dugo (tacnije 7 godina) nisu imali djece, onda se rodila ta moja polusestra.
Znala sam da postoji, znala je i ona da ja postojim ali otac nikada nije pozelio da nas upozna. 
Tako sam je nedavno nasla na fb i poslala zahtjev, prihvatila je ali jos dugo nismo imale nikakvog kontakta.
Onda sam jednu vecer primjetila da je onlline i pitala je da li zna ko sam ja zapravo, jer moje prezime na fb je udato a ne djevojacko. Rekla je da zna...tu je nastao tajac par minuta jer nisam se bas nadala takvom odgovoru. 
Dodala je da joj nikad niko nije rekao ko sam ali je jednostavno znala cim je vidjela zahtjev. 
Tipkale smo se nekoliko puta dok ja konacno nisam nasla vremena za kave.
E, taj dan je bio k'o u sapunicama, znate ono kad imate nesto jako bitno za obaviti a sve vam u startu krene naopako.
Tako sam ja krenula na dogovoreni sastanak i nedaleko od kuce upali mi se lampica od ulja u autu! 
Stala na prvo prosirenje, zovem muza ne javlja se, zovem kucu ista stvar...pomislim u sebi 'ja kurate srece i sudbine' 
Na kraju prozovem nju i kazem sta se desilo, nikakav problem eto nje po mene. 
Eh sad, osjecaji...konfuzija...sve u glavi zbrkano ali pricamo mi usta ne zatvaramo  , otprilike kao neko ko se jako dugo zna ali se godinama nije vidjeo. 
Ostale smo u kontaktu svakako i cini mi se da je njoj puno bitnije bilo ovo poznanstvo nego meni.  ::m''m::
Mozda je to zato sto sam starija, sto imam porodicu, djecu...neke druge prioritete u zivotu pa mi se sve mimo toga cini manje vazno. 
Da sad ne ispadnem totalno neemotivna  dakako da mi je drago ali se sve ovo trebalo desiti puuuno prije jer bojim se da se godine nikada nece moci nadoknaditi. 

[DANCHY2]

a lela,ipak te znatiželja terala jel....
kolko sam skužila ti si zapravo prva počela tražit i čačkala mečku....
to kaj veliš da se sve trebalo desit puno prije..možda....
a možda i ne 
da ste taj susret imale kad ste bile mlađe,kad je tebi otac trebao a ona ga imala,možda baš nebi bio pravi trenutak da se uspostave neki sretni odnosi.
možda baš sad kad ste odrasle to ima više smisla.

[lela-sa]

Da upravu si, ja sam nju prva iskopala  , mislim uvijek sam zeljela da je upoznam ali s godinama je to nekako jenjavalo. 
Ma, svako zasto ima svoje zato i stvari se obicno desavaju sa razlogom pa tako i nas prvi susret. 

[DANCHY2]

ja ti imam sestričnu na prostorima bivše juge...nakon duuugo godina isto tako se sastale.ja sam k njoj došla.i totalno razočaranje... 
njeni frendovi,susjedi,šta li več,su imali nekakvo slavlje kaje trajalo 3 dana a ona im je ko susjeda pomagala.ja sam milje prevalila da dođem i ostanem 5 dana,a ona je u ta 3 dana toliko bila angažirana oko toga da par sati nije uspjela izdvojit za mene.što če reči-stranci.nemaš kaj tu sad glumatat.kad joj je to prošlo,posvetit mi se htjela dušom i tijelom al meni više nije bilo bitno  digla sam sidro.
definitivno mi se ne kopa više nikog iz prošlosti..doduše,nisam na tom facebooku pa ni nemam nekih načina za to.
ne uspoređujem s tvojom pričom,ali zapravo svako ima svoj život i to je to

[magda]

           glavno da te vas dvije našle zajednički jezik i da se nastavite viđati 

[lela-sa]

Ma, vjerovatno je i mene to puklo, cijeli zivot nesto kopas i trazis a onda kad to konacno nadjes shvatis da ti je interes totalno u outu.  
I upravu si da svako ima svoj zivot, van pameti mi je ocekivat da sada jedna drugoj uletimo u njega k'o padobranci jer ona je za mene stranac, ma koliko to surovo zvucalo.   Hebes ti ono 'krv nije voda', najtacnija je 'daleko od oka, daleko od srca'.

[DANCHY2]

to si baš dobro rekla....kakva krv...  bedastoče

[lighty]

ali opet je ljepa priča..nikako nemožeš očekivat sad da ćete postati nerazdvojne opet je bitno da ste se našle  i upoznale oči u oči...nemate šta jedna drugoj predbacivat odrasle ste pa ćete možda izgraditi bolji odnos sada nego da ste se upoznale ranije..u svakom slučaju sretno..

[lela-sa]

Ma ja njoj nista ne predbacujem, ona nije kriva za sve sto se desilo u proslosti isto koliko ni ja. Tu smo da pokusamo ispraviti tudje greske koliko bude volje i zelje sa obje strane. 

[lighty]

naravno...ako vidiš da nema želje s druge strane pa nećeš ti sada se trudit ako vidiš da ti drga strano isto ne uzvraća...
svaka tebi čast i na prvom koraku..jer i to je velika stvar..

[unicorn]

lela meni se čini super vaša priča, i slažem se s napisanim, mislim da je ovo bio savršeni trenutak za upoznavanje, a ne prije dok ste bile mlađe i nezrele  
drago mi je da ti se polusestra pokazala super, i to sam ti htjela napisati, moje je mišljenje da probate polako i s vremenom nadoknadit koliko možete, jer jednog dana ćete ostati bez roditelja i ostat ćete samo vas dvije, jedna drugoj pomoć, rame za oslonac ako zatreba i krvna veza kad svi prijatelji odu....
Nemorate ništa forsirati, ali da ju pomalo zoveš na rođendane, okupljanja i ostalo, a ako će njoj ikad trebati recimo savjeti o obitelji, moći ćeš joj pomoći i uskočiti jer ćeš biti teta tom djetetu.... i tako...

[zomato]

ma ne morate vi nadoknađivati prošlost, pa zašto i bi?!
vi možete raditi na sadašnjosti i budućnosti ako to želite,
možda se s vremenom bolje upoznate pa postanete bliske...
a možda i ne. 

[Josipaorama]

kao priča iz nekog filma 
I slažemo se sa Zomato... radite na sadašnjosti i budućnosti ako želite a prošlost ostavite iza vas 

[Dani]

i ja se slažem sa zomato i josom 
a baš lijepo da ste obadvije lijepo prijateljski raspoložene jedna prema drugoj 

[kika]

bolje da ste se i sad upoznale nego nikad, mislim da je lijepo imat neku osobu kao sestra za druzenja i sl. pogotovo ako se dobro razumijete  , sto je bilo bilo je i niste vi krive radi tog, mozda bas postanete jako bliske nikad se nezna 

[boa]

da  ........ sapunica,sve divno i krasno....kažeš da ti se ćini da je njoj bitnije poznanstvo i druženje nego tebi,čući li ipak duboko u tebi osjećaj ljubomore,ipak je tvoj tata tebe ostavio radi njene mame,jače je to od nas,možda te to koči da nisi ni svjesna 

[lela-sa]

Boa  , nisam nikada razmisljala o tome...niti sam osjecala ljubomoru prema njoj jer zapravo ni ne znam kako je imati oca tako da mi nikada nije posebno ni falio. 
E sad, sta sve podsvijest moze da nam uradi...to nismo ni svijesni ali mislim da nisam ljubomorna nego jednostavno naucila zivjeti bez njih i sad mi sve ovo pomalo remeti moju zivotnu kolotecinu a po prirodi tesko podnosim promjene ma kakve one bile. Ne kazem da nam necu dati priliku, uostalom vec sam je dala samim upoznavanjem ali cisto sumnjam da ce se ostvariti neki bliski sestrinski kontak jer kako god da zvuci ja nju tako ne dozivljavam. 
 ::m''m::...a mozda si ti Boa zaista upravu.

[boa]

ae hebena je podsvjest,zakopamo u sebe i hebe nas da nismo ni svjesni 

a to šta je ne doživljavaš ko sestru,pa to je normalno,sestra je netko s kim se voziš cilo djetinjstvo na zadnjem sicu,netko tko ti digne živce najviše na svitu al je još uvik voliš najviše na svitu,a ona ,ona je tebi prilika za steći prijatelja u tridesetima,takve se prilike ne pružaju često,pomalo,ništa na silu,dođi će ti trenutak kad poželiš upravo s njom popit kavu,a vrime će pokazat svoje 

[lela-sa]

I ja mislim da je vrijeme u nasem slucaju najbolji saveznik. 
Majke djecu ostave po rodjenju pa kasnije treba vremena i vremena da se adaptiraju jedni na druge a cesto se to nikada u potpunosti ne desi. 
Zato ni ja ne ocekujem previse, po koja kava i lijepa rijec je za sad dovoljna a sve ostalo ce ili doci ili ne samo od sebe. 

[Ijena]

Lela potpisat ću Bou od riječi do riječi 

[Šmubulica]

Savjet ti neću davati, samo ispričati svoju priču nakon dugog razmišljanja da li da to napravim... Neću ulaziti u detalje, sapunica je ništa prema našoj priči.

Imala sam polusestru, viđale smo se dok smo bile djeca, ali to sam zaboravila, jedino mi je ostalo u sjećanju izrađivanje onih ukrasa od kolaža za bor pred Božić. 
Prestao kontakt greškom prvenstveno njene mame i mog oca, čak se u našoj kući godinama nije spominjalo njeno ime.
Kad sam odrasla potražila sam je jer sam uvijek imala osjećaj da nešto nedostaje.
Vrijeme je napravilo svoje, bile smo stranci jedna drugoj i koliko god pokušavale nadoknaditi izgubljeno vrijeme uvijek je ono ostalo između nas. Zbog nje ili zbog mene, nije ni bitno. 

Postupno je kontakt ponovo blijedio, sveo se na rijetko telefonsko komuniciranje, meni je dosadilo pokušavati uvjeriti je da me pusti u svoj svijet. Nikad mi nije uspjelo i ostao mi je okus gorčine i pitanje jesam li dovoljno pokušavala.
Prije 5 godina nazvala me njena teta s kratkom viješću da je ona u bolnici i da umire.
Taj tren nikad neću zaboraviti, dok sam god živa.
Terapije, bolnica,  posjeti, briga o njenoj djeci... i organizacija njenog pogreba nakon 3 mjeseca...
Ne predbacujem sebi, nije me pustila, ali ipak...   

Rekla sam da neću davati savjete, ali evo samo jedan... pusti je u svoj svijet, uvijek se možeš povući ako ti ne bude odgovaralo, ali priliku joj svakako daj... 

[Ijena]

Šmubi  život stvarno piše svakakve priče...

[lela-sa]

Šmubi, stvarno pretuzno. 
Ma da, zivot je svakako prekratak i svakom treba pruziti sansu, posebno nekom ko ti je toliko blizak krvnom vezom. Ja sam joj je pruzila, zapravo objema a sad koliko cemo je iskoristiti i na koji nacin...vrijeme ce pokazati. 

[lela-sa]

Moram samu sebe demantirati u gornjem tekstu jer desila se situacija koja mi je zapravo pokazala koliko sam bila u krivu kada je krvna veza u pitanju.
Neku noc, vracajuci se iz bolnice, nakon cijelonocnih bolova i pretraga, jos i saznanje da se moram operisat dovelo me je do  . Najvise sam se brinula za mog malog bebaca koji je toliko vezan za mene a saznanje da ga moram ostaviti nekih 7 dana sa muzem, bratom i mamom koja ne moze ni oko sebe dovelo me je do nervnog sloma!  U jednom trenutku, prvi put u zivotu sam sama sebi rekla 'jebo covjeka koji nema ni brata ni sestre'. 
Isti dan je moja novonadjena sestra procitala moj status na fb o operaciji i nazvala me. Izmedju ostalog srcano se ponudila da mi ona pricuva Nedima dok sam ja u bolnici a ona bi uzela bolovanje ili dane koji su joj ostali od godisnjeg! 
Ne mogu vam opisati taj osjecaj koji me jos drzi  , pomislila sam da je to sam Bog sve uredio i da ova moja bolest je zapravo jedno iskusenje za nas sve. 
Nije bitno hocu li na kraju djete prepustiti njoj ili ce biti neka druga varijanta (koju jos uvijek nemam) ali samo saznanje da ipak imas nekog bliskog ma koliko nas godina razdvajalo je neopisivo. I zaista, svakom treba pruziti priliku u zivotu. 

[kika]

jako lijepo lela   

[zomato]

I zaista, svakom treba pruziti priliku u zivotu.  

baš tako  
jako lijepo od nje  

[Šmubulica]

Jako, jako lijepo od nje, pokazala je koliko joj je stalo. 

[lela-sa]

Moram da vas pitam za savjet  , dolazi Nedimov rodjendan za koji mjesec...rado bi je pozvala jer mislim da bi trebala biti prisutna na takvom dogadjaju ali...mi zivimo sa mojom mamom i svakako je ne mislim distancirati sa rodjendana radi sestre  . Pretpostavljam da bi njoj bilo neugodno, zapravo objema. Imate li vi kakvu pametnu ideju, ja iskreno nemam? 

[kika]

mozda im i nebi bilo neugodno, nisu ni one krive radi situacije kakva je jel, mozda kad bi se upoznale bi bilo ok  a da popricas sa mamom malo o tome, jer bilo bi lijepo da ja pozoves na takav bitan dogadjaj

[lela-sa]

Hm, moja je majka takva da nikada ne bi rekla ako joj je neugodno a meni to znaci. 
Jedino se mogu pouzdati u vlastitu moc zapazanja kod samog razgovora pa mozda prokuziti da li laze ili govori istinu. 
Ma, nekako bi ja majci objasnila i nadam se da bi prihvatila ali kako njoj, reci joj otvoreno da je takva situacija i da se osjeca pozvanom, pa ako joj nije neugodno meni ce biti drago.  Nista mi drugo ne pada na pamet.