Mama kod kuće

[stella]

Sve mi više manje budemo sa djetetom do godine dana no ima i onih mama koje ostaju duže i koje su odlučile da se ne vrate na posao već posvete djetetu.

Mene zanima, mame koje su svjesno odustale od posla (a možda i od neke jako dobre karijere) i odlučile se u potpunosti posvetiti svojoj djeci, šta ćete raditi kad djeca krenu u školu? Znam, uvijek ima posla oko obitelji, u kući i oko kuće, no dali je vaša želja za stalno ili je promjenjiva.

Ja sam bila kod kuće skoro 3 godine, uživala sam u svakom trenu sa svojom djecom no opet, bila sam sretna što se vračam na posao jer sam u jednom momentu osjetila zasićenje, imala sam osjećaj da se moj život vrti samo oko djece, kuće i muža. No, svakako, da ponovno imam mogućnost izbora upravo bi ponovila isto, bila sa djecom i pomogla im u njihovim prvim godinama.

[neli]

ja sam s nikolom bila doma prve tri godine, čak malo duže i sad za par dana počinjem raditi  u te tri godine radila sam svega par mjeseci, pa to i ne računam    da mogu i sad bi tako izabrala da i s tonijem budem doma do tri godine, a onda bi se definitivno vratila na posao  :nemam pojma:al nemogu, moram ići raditi  mislim da su prve tri godine jako važne za dijete i bilo bi super kad bi svatko mogao biti doma 

[lela-sa]

Ja sam sa Nadirom isto bila kuci 3 godine a onda mi je izletio posao koji svakako nisam htjela odbiti.  Mislim da je on vec bio dovoljno 'veliki' i nije radio probleme a svakako je ostao sa mojom mamom tako da mu nije ni bilo neobicno.
Sada bi se rado vratila na posao  ali posla nema 
I ja se slazem da je djete sa 3 godine potpuno spremno odvojiti se od majke na neko vrijeme ali na zalost, taj zakon o porodiljskom nikada nece stupiti na snagu. 
Tuzno mi je vidjeti kada majka nakon pola godine odlazi raditi i ostavlja bebce koje jos sisa 

[mlana]

Ja sam počela raditi kada su mi i jedno i drugo bili stari 6 mjeseci. Imala sam tu mogućnost pa sam
ih i vukla na posao.
A sada kada razmišljam mislim da bi voljela biti doma stalno s njima da ih odvozim i dovozim, da budem
"kućanica" Nebi mi posao niti malo nedostajao. Imala bi dan ispunjen u potpunosti. Mogla bi više vremena i
samoj sebi posvetiti. Imala bi se i sa kim družiti jer imam nekoliko prijateljica koje tako žive i super im je.

Ali eto, radim,neću se buniti, ali sam mm rekla već nekoliko puta, ako mu posao zaživi kako smo planirali
postajem kućanica 

[zomato]

Baš čitam i razmišljam da ja stvarno nikako ne bih mogla biti kućanica 
ja moram uvijek biti u pokretu, moram se nečim baviti jer kao kućanica bih bila totalno nezadovoljna,
neispunjena i nikome na kraju ne bi bilo dobro 
naravno supermuma da se ne možemo mjeriti nas dvije, ja sa jednim a ti sa troje djece, velika je
to razlika i sigurno imaš puno više obaveza 
ako uz sve to imaš i malo vremena za sebe onda je to dobro, jer u suprotnom ćeš pucat
po šavovima nekad, bar bi ja 
ja poludim kad mi je Eva bolesna pa moramo samo doma biti, baš me ubija biti u kući, odmah sam
neraspoložena 

[unicorn]

Iskreno, ni ja se ne vidim doma kao kućanica, naravno da bi voljela biti sa svojom djecom po cijele dane, ali i meni treba odmora...
Sretna sam što idu u vrtić i jaslice jer se tamo druže s djecom i igraju i najvažnije, uče stvari koje im ja možda nebi stigla pokazati ili ih pravilno usmjeravati kao što tete čine, i nikako im nebi to uskratila
ili da ja po cijele dane samo čistim, spremam nekako mi se ne čini primamljivo, svekrva nije nikad radila i rekla je da nikad nikome nebi savjetovala da bude domaćica, jer da se podrazumijeva da je ta žena uvijek doma i da nikad ništa ne radi tj. da ima vremena za sve jer ništa ne radi, a da po kući uvijek ima posla koji nitko ne vidi da je napravljen jer te nitko ni ne vidi da to radiš, uglavnom, hvala nebi 

[magda]

Ja sam nakon 3 god.počela raditi i samo mogu reči da sam jako malo kod kuće i sa svojim djetetom i to sam primjetila da se i Franka jako promjenila tako što je počela odgovarati a i počela se maziti nenormalno tako kad sam i to malo doma ne stignem ni u WC a da ona ne ide zamnom!Voljela bi da sam barem uspjela biti do njene 4 god,doma da ona još malo odraste!Da budem iskrena i ona meni jako fali!Mišljenja sam da bi majkama trebali mako skratiti radno vrijeme a ne puno puta bit i po cijele dane na poslu     
U mom slučaju ja nisam imala vremena pripremiti ni za uskrs!I koliko got bila umorna ja sam joj priuštila da zajedno bojamo jaja a duša mi spava i nemogu stojati na nogama 

[antoniasb]

meni je o.k. stati doma do neke 3 godine djetetov života a iza toga bi išla radit,ni ja sebe ne vidim u ulozi kućanice  ali kako stvari stoje idem radit kada Luka napuni 1 godinu i već me muka hvata od same pomisli na to(ne od rada već od jaslica za bebu od godinu dana),Marino će mi tada imati skoro 3 g. pa mi je za njega nekako lakše  ali me tješi kada vidim kako su druge žene usklađene i kako funkcioniraju i sve stignu pa se tome i ja nadam ,ma ja inače bolje funkcioniram kada imam dosta stvari za obaviti ,onda se uhvatim i ne stajem dok ne završim(ne mislim na djecu nego na ostale obaveze) a ovako kada sam doma sve mi kao nekako može pričekati i na kraju ništa ne napravim 

[Josipaorama]

Sve mi je više privlačnija ideja da postanem kućanica  ::m''m::

[Josipa]

Ja sma nezaposlena kućanica i nemogu se požaliti, bilo mi je teško dok su cure bile manje ali sad mi je baš gušt, prije sam jedva čekala da odem nekud bez njih pa makar samo na pola sata! Ja ću biti kućanica sigurnoi dok beba nenavrši 3 godine a ond aćemo vidjeti dali ću ipak ići raditi ili ću ostati doma! 

[boa]

ja sam bila doma skoro 4,5 godina,cilu trudnoću s ninom i do njegove 3,5 godine,dakle poćela sam radit ima misec dana i grozno mi je    još uvik mi užasno fale i osjećam se ko kreten jer zbog financija moram ostavljat dicu,doduše radim pola radnog vremena al svejedno,s edijom sam bila doma prve tri i kad je krenuo u vrtić poćela sam radit jer sam morala,isto zbog love 

a doma mi je bilo     doživotno bi bila kućanica,meni paše laganini,kavica,ručkić,prašinica,kavica,suđe,većerica 
valjda sam takav tip,mogla bi ne izlazit iz kuće 

[Ijena]

Boa  nije ni to tako loše, a i ja sam nekako mislila da ti odgovara malo se maknuti 

[Ivanka F.]

Silom prilika sam kućanica i teško je sve to nakon toliko godina rada.
Lagano se privikavam,možda bih i mogla da mm ima veća primanja i da nemamo kredite.

meni paše laganini,kavica,ručkić,prašinica,kavica,suđe,većerica 
valjda sam takav tip,mogla bi ne izlazit iz kuće 

Nekad se i ja tako osjećam,a nekad bi samo bila vani.
Igor je još mali pa kad malo poraste možda situacija bu drigačija.A možda

[dolph]

ne bih mogla... poludila bi!

[krezumica]

Moja mama je bila sa mnom kod kuće sve dok nije nas obje ispratila u školu - dakle, do moje devete, a sestrine sedme godine života. Naravno, nije ni do tada besposličarila - živjeli smo s njezinim roditeljima koji su imali poljoprivredno imanje, pa je radila na poljoprivredi sve dok se nije 1987. zaposlila u tvornici.
Za mene kao dijete imati mamu doma bilo je predivno - onaj osjećaj da je mama uvijek tu, da na nju možeš računati, da ju možeš naći kad god ti treba, da će doći kaj ju zazoveš i dati ti kaj god ti treba ... neprocjenjivo ...

Ja više nisam bila malo dijete kad je mama počela raditi, al svejedno, tada je sve krenulo nizbrdo. Mama je izbivala od kuće i po 14 sati i kad je kasno navečer dolazila doma, bila je umorna, ljuta, bijesna, živčana, nije imala vremena ni razumijevanja za nikog ... ne znam kako sestra, al ja sam imala osjećaj da me svjesno tjera od sebe kao preopterećenje i smetnju. Skoro da mogu uprijeti prstom u taj trenutak kao ono što je odredilo i započelo naš međusobni loš odnos danas.

Da ne bi bilo zabune, nisam bila dijete pretjerano vezano za mamu, nit sam bila tada zanemarena, ni zapuštena, al mama je mama i nikakvi deda i baka, pa sve da ih i obožavaš ko ja svog dedu i baku, nemreju ju zamijeniti.


Zato bih ja da mogu najradije ostala sa svojom djecom doma jednako tako - do škole pa i duže - da imam mogućnosti, jer znam koliko to djetetu znači.
Što se tiče "poluđivanja" i "zaglupljivanja" u kući, to definitivno i apsolutno stoji. Međutim, mene ni odlazak iz kuće na posao definitivno neće spasiti od tog osjećaja, budući da je i moj trenutni posao jednako, pa još i više, zaglupljujuć i intelektualno nepoticajan ko i pranje i kuhanje.


Idealno bi bilo biti doma s djecom i raditi kod kuće part-time job koji želiš i voliš i koji te ispunjava.
Samo ne znam u kojem paralelnom svemiru je takav scenarij moguć .