evo me ... wiiiiiiiiiiiiii napokon
ima nekih tjedan dana imala sam i ja svoj dan D
sidim ja za stolom i taman prčkam po forumu,moj bebač do mene u hranilici gleda crtani i jede kad odjednom izbaci mi internet... mislim se šta je sada
prčkam,resetiram,gasim,palim a ono ništa ''razbijac'' ugasim crtani i prebacim na tv kad nema ni kabelske aaff
ljudi moji ja ne da nemam internet ja nemam ni tv aaff aaff aaff
zovem muža,piz... mu na telefon i kukam,lako njemu on je cili dan na poslu a šta ću sad ja
gledat glupe filmove na dva-u što sam ih do sada pogledala bezbroj puta ili marinove crtiće ::m''m:: joj koja teška odluka
naravno izabrala sam marinove crtiće bar da dite bude mirno kad već ja nisam
ali pošto nevolja nikad ne dolazi sama par dana prije crklo nam i auto,otišla glava motora a to znači velika generalka a taman ga mislili dok je još registrirano prodat i kupit novo...eto znači ja doma sama sa marinom,dragi radi po cili dan,bez auta smo,interneta i tv-a a još proradili moji trudnički hormoni
sreća ajde lipo je vrime pa mogu sa ditetom u šetnju,pa makar do parka na ljulje i na druženje sa lokalnim ćakulonama po kvartu
uz to zovem mamu da dođe,ma zovem sve koje znam i neznam kod sebe na
da mi skrati dan inače ću
eeeeeeeeej pa ja živim kao da sam u srednjem vijeku samo što eto imam struju
ajde da se smirim muž mi obećao sve sredit ,otići će on do b.net-a jadničak pjehe ili busom ali oni rade kroz jutro tj. do 15 h a on nikako uvatit vrimena od posla
...i tako ja brojim dane i dane čakajući internet i mislim...
http://www.youtube.com/results?search_query=to+ce+biti+taj+dan&aq=0 
ajde došao je i taj dan,stigao i internet i kabelska
nitko sretniji od mene ,zaboravila sam već i na probleme sa autom a sada ga mogu i na prodaju stavit,stavljam oglas u 15 h a već oko 17 h zvoni mob.
imamo zainteresiranog kupca
ajde ide se mm naći sa njim,pokazati mu auto pa ako je zadovoljan viđenim prodaje se...ja ostala doma sa marinom i čekam da me mm nazove da vidim kako je prošlo kad zvoni parlafon,pitam tko je kad ono mm,mislim se ništa očito od prodaje jer se vratio za 15 min.
otvaram mu vrata od stana kad sa njim lik tj. momak nekih 20-ak godina - momak automehaničar,donio odma lovu a auto mu se svidilo jer očuvano,pogotov iznutra
navlake šivane po mjeri,čisto e on bi ga napravio i sredio za svoju curu jer ima djelova za fiata u radnji ko u priči...ajde super kontam ja samo mene muči druga stvar ::m''m:: meni nije jasno zašto momak sklanja pogled kada ide pričat sa mnom
mislim se a biće jadničak ima nekakav tik ili problema u motorici...ono ide mi nešto reć pogleda me i makne pogled put poda ili sa strane i nastavi pričat i tako stalno...vidim da je momak mlad,dobrica neka,kao malo sramežljiv ali i dalje ne kužim
jesam li glupa ili šta
i tako mozgam ja i pričam sa njim i baš mi nije jasno ::m''m:: kad odjednom žene moje skužim SISE aaff aaff ajme majko srama,mislim da crvenim
ja nemam grudnjak na sebi,od panike neznam šta ću ''help'' sreća marino otišao u dnevnu sobu i ja krenila za njim ... nemogu doć sebi aaff a ja još jadnog momku dala mu dijagnozu
ma dobro mislim nije sad velika stvar što ja nemam grudnjak
znala bi ja i izać vanka bez njega u majici koja bi to zahtjevala a sada sam u donjoj majici koja mi je udobna,tanka i mekana,imam ih takvih više i u njima uvik šetam po kući ali kada nemam goste a jbt sada sa izrezom na trokut koji mi je odgovara dok sam imala navučenu tricu ali sada kad ispadaju sa svih strana i kada su jedna solidna četvorka majica mi mala
pa kud prije nisam skužila
ma kad malo bolje promislim šta ja ::m''m:: mm je kriv ,šta mi nije javio,nazvao na mobitel da dolazi sa momkom koji će kupit auto pa bi se stigla presvući,ako već nije nazvao šta mi nije rekao kad je zvonio na parlafon
uglavnom tako ja opravdavam sebe
momak je sidio tu još koji desetak minuti dok nije pao konačni dogovor za kupoprodajni ugovor i otišao ... e onda je pala paljba na mm kojemu je to sve bilo smiješno
uz kometar bar će slađe vozit auto
a tek kasnije kada sam skužila da moram u utorak sa momkom u javnog bilježnika ovjerit ugovor jer je auto na meni
kada se sitin svega opet me na kratko prođe neugoda ali sada me hvata tuga što sam prodala svoje prvo auto koje je sa mnom prošlo toliko toga dok sam još bila cura i danas izlazim iz portuna i pogledom ga tražim
i razmišljam kako je nevjerovatno kako se čovik veže za stvar kao što je auto i kako ga duuuuuuuugo drže lipe uspomene
