Evo, napisah, al ponovit ću
- mi smo imali klasiku, bečki valcer, i to
"Dunavske valove".
Zašto valcer? Pa manje radi tog jer je to tradicija, a više radi tog kaj smo skužili da mog muža s dve leve noge je još najlakše valcer naučiti
.
Učio nas je frend profi-plesač iz Nicolasove škole
na privatnim lekcijama doma, zato jer je jedino on imao strpljenja za njega smotanog i mene trudnu
. Svejedno, večer prije vjenčanja, kad smo vidli kak nam ide, nazvali smo dečke iz benda i rekli: "Aj, molimo vas, odsvirajte nam najsporiji mogući valcer kaj imate na repertoaru."
I kad je šef benda najavio prvi ples i bend započeo svirku, ja reko
neeeee 
, kud baš Dunavski valovi, pa to svaki rumunjski Cigić dere na harmonici na svakom ćošku 
.
Al za divno čudo, ispalo je fenomenalno shock - nas dvoje smo izgledali ko da znamo kaj radimo
, pobrali smo pljesak, čak se na DVD-u čuju neki povici
"bravo! bravo!" , a ja zabola mužu nokte u rame, vučem ga za sobom i pokušavam ne krepat od smijeha
.
Naime, plešemo mi tako, kad čujem njega - a on kroz zube sebi u bradu:
"Jen dva tri, jen dva tri, pas mater dva tri ... " 
