Mi nismo birali koje pjesme hoćemo, mi smo samo rekli koje ni u ludilu nećemo
.
Imali smo lokalni bend, zapravo trio, koji su nam i svirali i vodili program, ono, najavljivali kada što ide i tak.
Dečki su bili sjajni, em kaj su fenomenalno svirali, em kaj su držali atmosferu na visini, em kaj su valjali fore za krepat od smijeha
. Budući je nas bilo 60-ak, isto su svirali bez zvučnika i razglasa, zato nam je na DVD-u zvuk sjajan
.
A sad, izbor glazbe
... a gle, budući da smo MM i ja glazbu po našem ukusu mogli dobiti jedino da smo svadbu napravili u metal baru ili nekom bajkerskom klubu
, onda smo rekli
aj, odgrmit ćemo jednom u životu te ciguli-miguli mačje derače samo molimo vas, nemojte nam svirati Thompsona, ustaško-partizanska prepucavanja (tipa Guste magle i Jure i Bobana - da, da , i toga ima na svadbama 
), kao ni bosanske ni hercegovačke, da ne bi tu bilo razbijanja 
. Mi smo Prigorci, izvolte se držati zagrebačkog, zagorskog i prigorskog repertoara, a na kontu onih par slavonskih i dalmatinskih gostiju, može i koja njima za dušu ... i to je to.A ja sam još dodala i
molim vas, nemojte mi samo onog je*enog konja svirat, pliz 
("Ja se konja bojim")Uglavnom, dečki su bili od riječi ... pa su sve te zabranjene stvari odsvirali kad smo nas dvoje otišli na presvlačenje
.
Gledamo mi kasnije DVD, a kad tamo dernek
- deru Thompsona, razvijorili hrvatsku zastavu po cijeloj sali, a MM-ov krsni kum Hercegovac teškom mukom se suzdržava da od sreće ne zafitilji koju čašu u zid
.
Srećom, do trenutka našeg povratka su se upristojili
.
Sve u svemu, uzevši da je glazba na našoj svadbi bila birana ne za nas, nego za široke narodne mase
, ja sam zadovoljna, jer su, kolko se čini, svi bili zadovoljni.
Jedno je MM bio užasno tužan i razočaran, jer je imao samo jednu jedinu molbu, pjesmu za njega (kad su već sve ostale bile za goste) - "Tišinu" od Hladnog piva - i to mu nisu ispunili, a obećali su
.
Možda bolje da i nisu ... ako nikad prije u toku tog dana i večeri, brijem da bih se tada bila rascmoljila
...
